Планинарско друштво Чичак, Челинац - Призори незамисливе љепоте

фото избор

почетна страна

ПД Чичак

Пријатељи

Добро дошли на сајт Планинарског друштва "Чичак" из Челинца, Република Српска - БиХ.

Dobro došli na sajt Planinarskog društva "Čičak" iz Čelinca, Republika Srpska - BiH.

Welcome to site of Mountaineering club "Čičak" from Čelinac, Republic of Srpska - BiH.

Призори незамисливе љепоте

уторак, 14 април 2009

Извјештај:

Врхунска планинарска акција у организацији П.Д.Чичак изведена је протеклог викенда, 10.-12. априла, 2009.г. У суботу смо били у срцу Перућице, а у недељу на Ђокином Торњу, врху Трескавице (2086м).

У петак, 10 априла смо кренули из Челинца око 14 сати у саставу: Јасна Јанковић, Војин Копуз, Ристо Стјепановић, Божо Прерад и Драган Кузмановић. У Добоју су нас чекали Миломир Васић и Мирослав Спасић, планинари са Озрена. Преноћили смо у планинарском дому „Забрана“ у Фочи.
Перућица је један од последњих прашумских резервата у Европи. Налази се у средишту Националног парка Сутјеска. Вијековима је одолијевала људским тежњама да је покори и подреди својим ситним краткорочним интересима, тако да је 1952.г. проглашена строго заштићеним резерватом природе. Остала је нетакнута због своје сурове неприступачности, непроходности и због свих опасности које се крију у дубинама џунгле, тако да су ријетки они који су имали прилику уживати у призорима њене необуздане и дивље љепоте. Сам долазак на видиковац Драгош Седло је већ доживљај који се памти и препричава уз неизоставне фотографије водопада Скакавац који се налази у срцу Перућице, и дугачак је 75 метара. Улазак у прашуму и силазак до водопада је могућ уз помоћ водича који веома добро познају терен. Улазак је могућ и без водича, али излазак је неизвјестан.
У суботу ујутро смо стигли на видиковац, Драгош Седло око 9 сати. Придружили су нам се и фочански планинари Миро Мандић и Миљан Малиш, те планинарски водичи, Дејан Батуран у Зоран Станојевић.
Сишили смо до величанственог водопада Скакавац и направили паузу за доручак. За салату смо користили сремуш, дивљи лук (Allium ursinum), који смо брали сједећи у мору зелених листова. Кажу да је сремуш десет пута здравији од домаћег лука. Зоран Станојевић и Миро Мандић су одлучили да сиђу низ Перућки поток до Сутјеске, а ми смо наставили кретање ка Туњемиру.
Поред проблема са орјентацијом у прашуми, објективне опасности су везане за бујну вегетацију и гмизавце. Тај проблем смо превазишли пажљивим избором термина за улазак у Перућицу. Ушли смо пар дана након што је окопнио снијег, тако да још није букнула вегетација и нису изашле змије. Вријеме је било сунчано, без падавина, тако да смо ходали по сувом лишћу.
У Перућици се све рађа и умире природним путем. Видјели смо стољетно стабло које оборено труне и из његовог трупа расте много младих борића. Вјетар је оборио стабло, донио сјеменке које су пале на плодно тло, у тами проклијале, развиле се и поново оживјеле.
Видјели смо букву и јелику које су израсле приљубљене једна уз другу. Чиме објаснити љубав између букве и јелке, у вријеме када је у савременом свијету љубав између чланова породице све хладнија и зависна од материјалних ствари?!
На Суху смо безбједно сишили захваљујући Богу и веома озбиљном и одговорном водичу, Дејану Батурану.
Цвјетну недељу смо провели на Трескавици. Ноћили смо у планинарском дому „Суставац“ на 1177 м/нм. У недељу смо кренули на успон у 7 сати. Групу од двадесетак планинара водили су чланови П.Д.“Трескавица“ из Трнова, који су нас и позвали на овај успон. Прошли смо крај водопада Храснице, високог 40 метара, преко потока Глибавац, дошли до Великог језера које се налази на 1550 м/нм. Чули смо да је Трескавица лијепа, али нисмо могли ни замислити овакве призоре. Изашли смо на гребен Пашине планине, и стигли око 12.30. до Ђокиног торња, највишег врха Трескавице (2086м/нм). Сунчано вријеме нам је омогућило прекрасан поглед на околне планине, Бјелашницу, Јахорину, Требевић, Височицу, Лелију итд. У повратку је сунце омекшало сњежни покривач, тако да смо мало више пропадали, али ипак смо стигли до дома до 17 сати. Организатори су припремили планинарски котлић који је угодно загијао планинаре након облачења суве одјеће и обуће. Тешка срца смо напустили прелијепу Трескавицу са жељом да следећи пут проведемо више времена на овој планини.
Кући смо стигли око поноћи и тако завршили још једну незаборавну планинарску авантуру.

Драган Кузмановић