|
Свјетско првенство у рафтингу, свечано је отворено у Б.Луци, у недјељу 17. маја. у 20 часова. Манифестација је почела стартом ултрамаратонца Жељка Благојевића – Чакија, који је кренуо да отрчи из Б.Луке у Фочу на свечани дефиле који је одржан у сриједу, 22.маја у 12 часова. Чаки је протрчао кроз центар Б.Луке. За њим су ишли бициклисти, а затим чланови П.Д.Чичак из Челинца, који су са 2 возила пратили ултрамаратонца до ријеке Таре, а онда извели успон на Маглић (2386м), највиши врх БиХ.
Прву ноћ смо провели у кањону Угра, а другу на Врелу Босне. У сриједу смо прошли кроз Сарајево. На комбију је била српска застава на десној и застава БиХ на лијевој страни аута. На једном семафору смо стали на црвеном свјетлу, а возач плавог пасата који је стајао поред нас је изашао из аута и откинуо српску заставу с комбија. Изгледа да ми Срби ипак више волимо припаднике других народа, него они нас.
Након дочека и пријема на Палама посјетили смо извор Миљацке, а затим отишли на Јахорину.
У сриједу смо стигли на свечани дефиле у Фочу, а након тога је Чаки отрчао на Брштановицу, гдје је била полазна тачка за спуштање чамаца низ Тару.
У четвртак ујутро смо изашли на Врела, а онда продужили путовање ка Маглићу. Са Пријевора смо кренули око 21 час на ноћно пјешачење до Трновачког језера(1517). Поставили смо шаторе, преноћили, и ујутро угледали омиљено одредиште наших планинара: Трновачко језеро. Језеро је ледничког поријекла, зими је залеђено, а у прољетнм периоду је већ спремно за купање.
Кренули смо у планину око 6 сати. Вријеме је било сунчано, са благим вјетром, идеално за пјешачење по планини. Правили смо паузе код извора на Царевом долу и на врху Маглића. Снијег је тек недавно напустио планину, тако да је панорама сва у флекама од глечера који још дуго неће устати. У повратку смо срели групу од 50-ак Словенаца који су кренули на успон са Трновачког језера. Изашли су на врх око 17 часова, и спустили се низ „Поштара“ до аутобуса који су их чекали на Мркаљ кладама. Сишли смо на језеро и отворили сезону купања. Температура воде је већ пријатна, тако да смо пливали 15-ак минута. Прије мрака смо дошли до комбија на Пријевору и тешка срца се опростили од наше омиљене планине, до следећег сусрета који је заказан за Видовдан.
Ноћили смо на Јахорини, а у суботу смо стигли кући. Фотографије можете видјети на нашем сајту, pdcicak.rs.ba
Драган Кузмановић
|
