|
уторак, 10 новембар 2009 |
Извјештај:
ПД „ Клековача“ из Приједора нас је позвала да се придружимо њиховој акцији успона на Влашић у суботу 7.11. и недјељу 8.11. 2009., а том позиву смо се радо одазвали. У суботу 7.11. пошли смо властитим превозом ка Влашићу, аутобус са осталим планинарима смо стигли тек на Бабановцу, а одатле смо продужили ка планинарском дому на Девечанима(1763мнв). Ми смо аутом стигли до самог дома, док су Приједорчани и придружени планинари из Добоја дошли пјешке. Већ на самом путу пратила нас је магла и облаци, али надали смо се да ћемо изаћи из облака кад дођемо до дома, ипак на нашу жалост то се није десило. Смјестили смо се у дом који је без проблема примио четрдесетак људи, доручковали и полако кренули на успон на највиши врх Влашића Паљеник(1933мнв). Иако се на исти може стићи и аутом ми смо као прави планинари, како је и ред отишли пјешке; сам успон је био лагана шетња, а највећи изазов је био видјети даље од 2 метра испред себе. Ипак кроз разговор попесмо се на Паљеник, мало се задржали да се фотографишемо и пошли назад у топлину дома. Увече смо кухали нашу незаобилазну чорбу, а уз добро јело, коју капљицу више и одлично друштво сједили смо до касно у ноћ, која је била ведра и звјездана тако да смо се понадали да ће ујутро бити ведро, али ипак не, облаци су били толико густи да је успон на Влашку Гомилу (1919мнв) био немогућ. Стога смо још мало посједили, покушали се још мало фотографисати, надали се разилажењу облака и коначно, мало разочарани, пошли кући. Пошто већ нисмо ништа пењали свратили смо у Бабановац на кафу, потом до пријатеља у Кнежево гдје су нас угостили краљевски, тако да смо у Бања Луку стигли око 17:00.
Слободанка Бајић
|
