|
14.11.2009.г., извјештај: ПД „Чичак“ је прошли викенд организаовао једнодневни успон на Осјеченицу, планину поред Босанског Петровца.
Нашем позиву су се одазвали и планинари из Приједора, Јајца те Бања Луке.
У суботу 14.11.2009., ујуто у 7:00 пошли смо ка Бос. Петровцу, ту смо стигли око 9:30, одморили и наставили ка Осјеченици. Дан је био сунчан и топао, али сам врх Осјеченице је све вријеме био у облацима који нису дали наслутити да ће се разићи.Наравно то нас није ни најмање обесхрабрило те смо кренули ка планини. Пут нас је водио ка селу Колунић гдје смо скренули на сеоски пут који је и асфалтиран до уласка у шуму, гдје се наставља макадамом. Када смо стигли до највише тачке до које се може доћи аутом, паркирали смо возила, доручковали и у 11:00 кренули пут врха. Пут нас је водио кроз шуму и највећи дио успона смо управо и провели у шуми, а онда смо избили на чистину подно врха. Брзо смо се убундали јер на тој вјетрометини не вриједи изигравати хероје. Наравно на чистини нас је дочекао и снијег и облаци, те смо због смањене видљивости и јачег вјетра нешто спорије напредовали. Дошавши до путоказа за Клеку и Сајлу, ми се одлучујемо за Сајлу, што нас доводи до једне стијене висине 10-ак метара. Без проблема смо се успели на исту и нашли се на врху Осјеченице ( 1796мнм) у 13:00. На самом врху наш Чики је ступио у контакт са РТРС и у директном преносу у радио емисији дао изјаву о нашем успону. Потом смо се фотографисали, наздравили и полако кренули назад. Ту смо се подијелили на двије групе, гдје се мања група враћала истим путем којим смо и дошли, а остатак екипе се вратио преко Клеке. Наравно сусрели смо се код путоказа и скупа наставили силазак. Стигавши до возила навалили смо на храну, а након доброг јела напустили смо планину и петровачки крај и кренули пут Бања Луке, Приједора, Јајца и наравно Челинца. Слободанка Бајић 
|
