Планинарско друштво Чичак, Челинац

У питању је стари обред племена Чичака када се припадници племена пењу на планину Козару и једу магични грах. Ок. Скоро па истина. Грах није био магичан.

„Поздрав Прољећу“ је планинарска акција која се одржава из године у годину окупљајући све већи број љубитеља природе.Организатор акције је ПД Клековача из Приједора. Претходних година је на акцији учествовало 500 до 600 планинара, а ове године се већ спомиње цифра од 1000 људи.

ПД „Чичак“ је дао свој допринос од 45 чланова па бисмо, статистички гледано, у односу на претходну годину рекли да нас је било 150%  више.

Планирани полазак, 27. марта, на Лазареву суботу (Врбицу) у 8 сати са старе аутобуске помјерен је за пола сата због договора са ПД Козаром о заједничком превозу. Испоставило се да је то било веома срећно рјешење, јер је планинаре који су кренули у 8 из Б.Луке дочекала јака киша на полазној тачки, тако да су многи одустали од успона и продужили бусом на Мраковицу иако грах још није био готов.

Ми смо стигли пола сата касније и наишли на фино вријеме које нас је пратило током цијелог дана, а имали смо и двоје закашњелих Чичака који су дошли сопственим превозом.

Око 9.40. смо изашли из аутобуса у Рајковићима, гдје су нас дочекали организатори, понудили ракијом и подјелили бонове за ручак. Поред предсједника ПД Клековача из Приједора, дочекао нас је и предсједник ПСРС Љубиша Араманда и предсједник ПД Мраковица из Козарца, Авдо Мујановић. Полиција је регулисала саобраћај, што је уливало додатну сигурност планинарима у пропреми за полазак на стазу. Обезбјеђен је и паркинг за возила која остају у Рајковићима. 

Морам споменути један догађај баш везан за овај паркинг. Након успона моја планинарска половина и ја смо одмах сишли јер смо морали ићи даље. Пресвлачећи  се на паркингу, ја сам успјела заборавити гојзерице које су остале да стоје „на сред паркинга“. У помоћ је одмах притекао водич излета и похода  господин МБ015, Драган Кузмановић, познатији као Чико али није било потребе јер сам имала среће. Изгледа да је блато одрадило посао – ципеле су биле превише прљаве да би их неко узео.

Што се тиче успона, није био напоран  те је лаганог хода трајао око 4 и по сата. Врхунац пењања, не рачунајући ручак, је дефинитивно био успон на Козарачки камен. Ту смо направили групне фотографије а цијело Приједорско поље смо видјели као на длану. Ту су се срели пријатељи планинари из различитих друштава те је пауза потрајала дуже. Како је успон до Камена био склисак, организатори су поставили ужад која су олакашавала пењање али и силазак. Након силаска са Камена изашли смо на Бешића пољану и наставили шетњу  кроз борову шуму. 

Пјешачење смо завршили око 14.30. код споменика на Мраковици. Домаћини су нас дочекали са припремљеним ручком за све учеснике и живом музиком која је свирајући Ужичко коло подигла чланове културно-умјетничких друштава и остале, који су имали добру вољу да заиграју.

Кувар нам је рекао да одавно није насуо оволику количину чорбе и да има још кобасица и пасуља, те да се рибља чорба  већ тешко граби са дна војничког казана. Да ли је то ствар укуса или планинари заиста посте?! Вјероватно и једно и друго.

У 17 часова смо кренули према Бањалуци и окончали још један планинарски излет на опште  задовољство организатора, учесника, превозника, кувара, свих осим једне планинарке која је заборавила гојзерице на паркингу у Рајковићима...

Наравоученије: блато је лијек против заборавности и зато прљајте своје гојзерице. Следећа прилика за то ће вам се пружити на Купу Бањалуке у планинарској орјентацији 11. априла. 

                                           

                                                                                                                Дајана Шипрага