Планинарско друштво Чичак, Челинац

Након прошлогодишњег прогона планинара са Трновачког језера, ПСРС је преузео организацију акције „Видовдански успон на Маглић“. Главно питање које је брујало међу планинарима уочи акције је  било везано за прелазак црногорске границе. Неколко дана прије акције нам је предсједник ПСРС, Љубиша Араманда јавио охрабрујуће вијести: договорено је са ДГС-ом отварање привременог граничног прелаза, смањена је цијена улаза у НП и поправљен пут до Пријевора.                                        У петак, 25. јуна смо кренули из Б.Луке у 6. сати. На Пријевору смо око 15.30. затекли много возила међу којима је било и мањих аутобуса. Кад смо се спремили да кренемо на пјешачење ка Трновачком језеру пришли смо службенику ДГС-а, који је стајао поред службеног возила и узимао овјерене спискове од планинарских организација. Увјерили смо се да је урађено све што су представници ПСРС договорили. На Трновачко језеро смо стигли око 18 часова и затекли секретара „Чичка“, Милана Бајића који је отишао на језеро неколко сати прије осталих чланова и дочекао нас са припремљеним мјестом за постављање шатора, наложеном ватром, постављеном тендом и мјестима за сједење око ватре. Посебно је интересантан био његов патент за качење котлића изнад ватре; сирова грана забијена у стијену имала је ослонац само у једној тачки и била невјероватно стабилна. Око поноћи су се утишале акустичне гитаре и планинари су утонули у сан. У суботу је освануло магловито јутро. Испратили смо све групе планинара које су кретале на успон и одгађали полазак, надајући се разбијању облачности. Око 10.15. повели смо групу од 20-ак планинара на успон на највиши врх БиХ, Маглић (2386 м/нм). Групу су водили планинарски водичи: Предраг Ћоћкало ( ПЕД“Видик“ Мркоњић Град), Младен Лукић (ПД“Јаворина“Пале) и ја-Драган Кузмановић (ПД“Чичак“Челинац). Након 4 сата умјереног хода са краћим паузама, стигли смо на врх. Вријеме је и даље било облачно са периодима слабе кише. У повратку смо награђени отварањем погледа ка Пивском језеру и Биочу. На Трновачко језеро смо се вратили око 18 часова. Неки планинари су пливали у језеру које је било хладније него претходних година. Иначе је ово језеро познато по релативно топлој води, јер јер једно од ријетких које на висини од 1517 м/нм достиже температуру воде од 22 степена. Око језера су биле наложене логорске ватре, поред којих се чула пјесма до ситних сати. У недјељу је киша пробила зору и није престала падати цијели дан. Паковали смо мокре ствари и носили их на Пријевор. Опрема је била дупло тежа јер је намочена водом, тако да се пјешачење одужило на 2,5 сата. Док смо се пресвлачили код комбија, киша нас је и даље залијевала и квасила тек обучене суве ствари. Гријање у комбију смо осјетили тек након сат времена. Опоравили смо се у ресторану „Антик“, уз обилан ручак и пиће. Одвезли смо Данијелу у Јајце и стигли у Челинац иза поноћи. Комплетна група је враћена кући без икаквих проблема и веома задовољна, упркос тешким временским условима и великом физичком напору који је уложен у ову акцију.                                                                                                                                                                                                                               Водич излета и похода МБ015                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Драган Кузмановић