Планинарско друштво Чичак, Челинац

Акција је сваке године добро посјећена и добро организована у правом планинарском стилу. Терен за камповање се налази неких 8 километара  превоја Чемерно, на мјесту које се зове Папин До. Први дан се пјешачи на Власуљу и Студенац, а други дан је резервисан за орјентационо такмичење. Ове године је домаћин понудио једну много тежу планинарску туру која је одлично прихваћена. Та тура обухвата Велики Витао, Трзивку, Трновачки Дурмитор, Власуљу и повратак у камп.

Чланови „Чичка“ су кренули у петак, 20. августа 2010.г. око 7 сати на акцију коју не пропушамо већ годинама. Наш комби је регистрован непосредно пред полазак и ово му је прва планинарска  вожња. Кренули смо преко Влашића и навратили у „Угарске брзаке“ на пастрмку. Срели смо се и са члановима П.Д.„Телеком Поштар“ , који иду у истом правцу. Милан Бајић усмјерио наше друго возило према  Јајцу, да повезе Данијелу и Жељу, који редовно учествују у нашим акцијама. Нашли смо се у ресторану „Антик“ у Фочи, преконтролисали уље у возилима и продужили преко Тјентишта ка Чемерном. У кампу смо поставили шаторе прије мрака. Милан је нашао красно мјесто за камповање у оближњем шумарку, одвојено од буке и пролазника, заштићено од вјетра, а довољно близу да учествујемо у свим дешавањима у кампу. Рано смо легли да можемо издржати успон на Волујак. 

У суботу смо устали у 6. сати и спремили се за пјешачење. Полазак је заказан у 7, али наши чланови су каснили 15 минута, што је проузроковало одвајање од групе коју воде домаћи водичи. Морали смо да се ослонимо на властите снаге, што и није био неки проблем, обзиром да смо имали два водича. Групу смо држали на окупу током успона и у повратку у камп. На неким мјестима смо дозволили да бржи планинари савладају дио успона и чекају у хладовини спорије чланове. Кад они спорији стигну на мјесто одмора, чекали смо још 15 минута до поласка, да и они дођу до даха. Вријеме је било веома топло и због тога смо скренули пажњу свима да понесу по 3 литре воде. На Власуљи (2336м/нм) смо правили дужу паузу, за доручак и фотографисање и за разгледање околних планина. Са овог врха се види комплетан Биоч, тако да смо видјели ону групу која је отишла на дужу туру. Гледали смо их како се пењу на Велики Витао. Лагано смо продужили ка Студенцу и успут гледали Бојанска Врата, Ордене долове, Велики и Мали Витао, Бубрег, Врсту, Нож, Трзивку, Трновачки Дурмитор, Шарену Ластву, Маглић, Трновачко језеро, Велики Оштриковац а у даљини и грандиозни Дурмитор. Вратили смо се у камп око 18 часова, вечерали и спремили се за фешту уз логорску ватру која је трајала цијелу ноћ. Дружење је било отворено и срдачно за старе пријатеље и за нова познанства.

У недјељу је одржано орјентационо такмичење на којем се наша екипа није појавила, јер није било екипе. Никола Малетић је упорно тражио још два члана који ће са њим ићи на стазу, али сви су имали одличне изговоре да не иду. У повратку смо ручали код газда Жике на Тјентишту, па поново у „Антику“, купали се на базену на Тјентишту и стигли кући око 4 ујутро. Ово је још једна акција која је протекла беспријекорно, и на којој смо показали шта значи имати власите водиче и властити комби. Нашем друштву је увелико порасла популарност након добо организованог планинарског љетовања о којем су брујале приче у цијелом кампу. Имали смо и једног новог члана који се сасвим добро уклопио у наше активности. Следећа акција нас чека крајем септембра на подручју Комова, на албанској граници.

                                                                                                      Водич излета и похода МБ 015

                                                                                                                Драган Кузмановић