Планинарско друштво Чичак, Челинац

ЗИМСКИ УСПОН НА МАГЛИЋ И ПОСЈЕТА МАНАСТИРУ ОСТРОГ ПОВОДОМ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ  2008.г.

У острошкој стијени уклесана је црква Ваведења Пресвете Богородице у којој су смјештене мошти св.Василија. Поводом овог православног празника и славе цркве у Острогу П.Д.Чичак из Челинца организује већ традиционалан зимски успон на Маглић и посјету манастиу Острог.

Из Челинца смо кренули у понедељак 1.12.2008.г. у 1 час иза поноћи. Око 8 сати ујутро са Тјентишта је кренула екипа ка Маглићу у саставу:

Жељко Благојевић-Чаки, Драган Кузмановић-Чики, Боро Кнежевић, Саша Брковић-Путак, Момир Зубовић, Миломир Васић-Мики, Слободан Радељић и Мићо Јовановић.

Добро опремљени планинари одважно су кренули ка Трновачком језеру, потпуно свјесни у какав подвиг се упуштају. Зимски успон на Маглић(2386мнв.) је врхунска планинарска акција, и неостварен сан многих планинара. На свој начин интересантнија је од многих свјетских акција које су се претвориле у комерцијалу и свеле на чисту трговину. На Маглићу нема никаквих спасилачких служби, плаћеника који би вам носили опрему, нема жичаре ни радио везе. Постоје само нетакнуте природне љепоте, почев од прашуме Перућице и водопада Скакавац, преко Пријевора и Трновачког језера до Царевог Дола и самог Маглића који је и највиши врх Р.Српске и БиХ.

Већ на Пријевору нас је дочекао хладан вјетар који нас је свратио у катун Зоке Будалића на паузу. Ту смо наложили прву ватру и доручковали, док је Чаки отрчао по шатор који нам је отео вјетар и одувао га ка Перућици. Након пар сати хода стигли смо на Трновачко језеро гдје смо имали перфектан смјештај у Новицином катуну који је ове године обашивен лимом, тако да не пири кроз њега.

У уторак, 2.12.2008.г. у 4 сата смо кренули на успон. Након напорног пропадања кроз мокар снијег на Шареној Ластви услиједило је технички захтјевно и опасно кретање по залеђеној кори снијега на Царевом Долу гдје надморска висина већ прелази 2000 метара. Врх Маглића је освојило чак 5 планинара од укупно 8 који су кренули на успон, што представља прави успјех обзиром на тежину акције, и што је најважније, сви су се вратили на језеро без икакве повреде, испуњени утисцима екстремне љепоте.

У сриједу смо путовали ка Острогу. Успут смо свратили у Фочу да оставимо Путка на ноћењу јер не може прећи границу без личне карте коју је изгубио, а пасош му је истекао.

Око 17 часова смо се поклонили св.Василију и помолили Богу за рјешење својих најдубљих проблема и суштинских настојања везаних за остварење своје улоге на платну живота. Споменули смо и своју родбину, свој народ, а они најзрелији су смогли снаге и да се помоле за непријатеље „јер не знају шта раде“.

Свету аријерејску литургију је служио владика Јован и причестио вјернике који су се спремали за прво причешће у божићном посту.

У повратку смо покупили Путка у Фочи и стигли кући прије поноћи.

                                                                                                Драган Кузмановић-Чики